Prelom petne kosti

Prelom petne kosti generalno je uzrokovan velikom količinom sile koja je rimenjena u području pete. Najčešći uzrok preloma je pad sa velike visine (cca. 80 %), zatim saobraćajne nesreće (cca. 10 %), sportske nesreće (cca. 8 %) i prelomi usled zamora (2 %). Bilateralni prelomi javljaju se u 20 procenata svih slučajeva. Osteoporoza je takođe mogući uzrok. Nesreće na radu i tokom putovanja čine polovinu svih preloma pete. Muškarci su zahvaćeni pet do osam puta češće od žena, uglavnom u dobu između 35 i 60 godina.

Kod preloma petne kosti javlja se akutni otok u prednjoj regiji i iznad skočnog zgloba. Često celo stopalo bude otečeno, a obično se može uočiti i znatna promena boje usled hematoma. Pokretljivost stopala je ograničena jakim bolom.
U nekim slučajevima imamo i postojanje rane u području kalkaneusa. To rezultuje složenim prelomom sa povećanim rizikom od infekcije. Budući da se radi o hitnom stanju, potrebno je hitno lečenje u obliku operacije.

Nakon što lekar stekne početni utisak na osnovu detaljne anamneze i opisa nesreće, koriste se dodatna ispitivanja za postavljanje tačne dijagnoze. Kompjuterizovana tomografija (CT) potrebna je za klasifikaciju preloma kalkaneusa i planiranje moguće hirurške intervencije.

Ako nije došlo do pomeranja pri prelomu petne kosti i nisu zahvaćene zglobne površine, obično se preporučuje konzervativno lečenje. Ortoze koje rastrećuju pomažu ubrzanju zaceljenja.
U mnogim slučajevima prelom kalkaneuma je mnogo složeniji. Operacije se izvode u slučaju da prelomi zahvataju zglobne površine i sa pomeranjem većim od 1 mm, kao i u slučaju loše pozicije zadnjeg dela stopala.
Nakon operacije, noga se u početku podupire udlagom. Rasterećenje će biti potrebno i zavisi od obima preloma i stabilnosti dobijenoj operacijom. Posebna ortoza za rasterećenje pete može značajno poboljšati pokretljivost u ranoj fazi.