Nestabilnost ligamenata kolena

Urođeni ili stečeni faktori mogu izazvati slabost (labavost) ligamenata. Ovo obično dovodi do nestabilnosti zglobova. Pokidani ligament može čak uzrokovati potpuni gubitak stabilnosti u zglobu.

Uzroci nestabilnosti kolena mogu uključivati urođenu ili stečenu slabost ligamenta sa ili bez uključivanja drugih, stabilizujućih struktura (na primer, zglobne kapsule, zglobne hrskavice, meniskusa i mišićnih struktura). Ovo može dovesti do značajne nestabilnosti u zglobu kolena.

Generalno, oblik nestabilnosti kolena je definisan brojem zahvaćenih ligamentnih struktura. Što je više ligamenata zahvaćeno, to će zglob kolena biti nestabilniji. Kada su zahvaćeni ukršteni ligamenti, nastale nestabilnosti često teže ka povećanju opsega pomeranja prednje i zadnje potkolenice. Uzrok složenije nestabilnosti kolena često leži u kombinaciji zahvaćenih struktura, na primer, labavosti unutrašnjih ukrštenih ligamenata, kolateralnih ligamenata, mlohavih zglobnih kapsula kolena i/ili oštećenja meniskusa.

Nestabilnost kolena može izazvati osećaj nestabilnosti, stvarnu nestabilnost, bol i iritaciju. Dugoročno, ovo je često praćeno artrozom, ili bržom degeneracijom zglobne hrskavice u zglobu. U početku, nestabilnost može biti izražena nesigurnošću tokom hodanja ili bolom kada se zglob težinski više optereti. Klinički testovi mogu potvrditi ili isključiti nestabilnost kolena.

Kada se nestabilnost kolena potvrdi primenom procedura kliničkog ispitivanja, često slede dalji pregledi ako postoje bolne nestabilnosti sa ili bez ograničenja kretanja. To uključuje upoređivanje dužine nogu, ispitivanje položaja karlice sa specifičnim istraživanjima zglobova, i delimično procedure snimanja kao što su rendgenski snimci i MRT.

Terapija zavisi od uzroka i stepena nestabilnosti. Može biti konzervativna, odnosno bez operacije, i operativna. U slučaju konzervativne terapije, lečenje je usmereno na fizioterapiju i ortoze za stabilizaciju.